KOČIJAŠ

U jednom gradu negde daleko
kočijaš stari svoju tugu krije
na svakoj svadbi mladence vozi
a on se nikada ženio nije

Ref.
Zaljubljen beše u jednu ženu
dao joj prsten i svima rek’o
jednog će dana nas na venčanje
u kočijama odvesti neko

Na njenu svadbu pozvaše njega
mladence srećne da vozi gradom
pred svetom tada nasmejan beše
ali u srcu plako je kradom

Ref.

Ona je davno udata žena
da je zaboravi ne može još
kočije stare sve ređe vozi
i jedva zaradi poneki groš

Ref.