STAKLENO ZVONO

Opet smo noćas bili pravi
pred ovim svetom od papira
a kada ostanemo sami
svako svoju stranu bira
I ova soba svašta pamti
iz svakog zida kaplje tuga
ne mogu godine da vratim
do srca tvoga nema puta

Jednom sam ukrala
sa tvojih usana
osmeh u prolazu
i još sam uvek tu
Jednom sam priznala
da ti se predajem
od tada suzama
imena ne dajem

I kad me ostaviš bez daha
ja sam ta sto srca nema
u tuđim očima sam jaka
al’ u tvojim samo žena

Jednom sam ukrala
sa tvojih usana
osmeh u prolazu
i još sam uvek tu
Jednom sam priznala
da ti se predajem
od tada suzama
imena ne dajem

Pre nego odeš naslikaj mi krila
da mogu bez tebe da letim
Pre nego odeš zaključaj mi snove
da ne sanjam budna o tebi
Ugasi svetlo
i srce i dušu mi stavi
pod stakleno zvono
i gledaj me i želi me
ko nekad ponovo!!!