POLOMIĆU ČAŠE OD KRISTALA

Ljubio sam usne sa kojih med kaplje
i sanjive oči gde se čežnja krije
slušao sam brezu dok jablanu šapće
proći će nam život, zar ti žao nije

Ref.
Polomiću čaše od kristala
počupaću bokore od lala
otkinuću još dve žice, još dve strune
ostaviću violinu neka trune

Kad već nema snage, moći
da mi vrati dane, noći
kad sam jah’o vranca, ata
sto djerdana trg’o s vrata
pocepao jelek tesan
ludovao mahnit i besan

Proveo sam noći ljubeći bez mere
ali pustom srcu nikad dosta nije
ono bi ko nekad još ljubavi htelo
ne mari za bore što prekriše čelo

Ref.