NAVIKA

Jednom je Bog pogrešio
da budem s tobom kad je rešio
jednom sam ja nasela baš
a ti na mene još ne nasedaš

Ja sam tvoje vlasništvo
kad mi daješ kompliment
kad me samo pogledaš
ja dobrovoljno pišem testament

Ostariću i žaliću
što šamar nisam ti uzvratila
jezik ti dug, moj mladiću
šteta što nisam ti ga skratila

Ćuti sad i sedi tu
ne gledaj kud odlazim
ne bi hteo ni u snu
na tvoj način da te porazim

Ref.
Jer navika je to
da pretiš i pred svima me brukaš
al’ sad je gotovo
nemoj posle da mi kukaš
neka više, neka manje
al’ ja sam za poštovanje