NA NJENOM VENČANJU

Još ponekad u jesenje dane
kad jesenji vetar
i poslednji listić
sa grana pozanje
zaboli me stara rana
od sećanja na dan
njenoga venčanja

Ref.
U gomili bučnoj stajala je nema
pokrivena velom tad već tuđa žena
a ja kao prosjak u starom odelu
plak’o sam k’o dete na njenom veselju

Posle toga lutao sam dugo
nosio me nemir
putevima bola
drugovao s’ tugom
i mrzeo sva venčanja
sve haljine bele
i tužne nedelje

Ref.

Daleki su iz proslosti dani
ja sam sada srecan
zivot mi se smeje
pored druge zene
al’ ponekad neki vetar
donese mi na tren
stare uspomene

Ref.