KRALJ

Uzalud ostavljaš mi svetlo u stanu,
jer vratiću se sutra, sutra po danu,
kad bude ti jasno,
već biće prekasno.
Ja ove noći gađam pravo u metu,
pa nek i promašim, al na svoju štetu.
Sad jasno je sve, jasno da prekasno je.

Biću ja dobro kao nikad,
e, moj kralju!
Priznaj da te pogađa…
Od čega strepiš na početku,
to na kraju ti se događa.
Biću ja dobra kao nikad,
e moj kralju!
Ne plašim se jutra tog,
a da si samo jednom sa mnom
čovek bio,
bio bi moj bog.