ISKUSTVO

Jos od starih vremena i zapisa o njima,
stoji jasno kao dan: Iskustvo je sustina,
poenta, vrlina, brzina, ostrina,
kojom vladas da bi bio bolji medju drugima.
Poznavanje stvari, ulice, zivota,
niceg sto sam radio stvarno nije me sramota.
Zivot u kraju, odrastanje, golgota,
prevara je slasna, masna kao fota.
Odmaranja nema, svaki predah je luksuz,
vidljivo je prevara, al’ za svaciji ukus.
Zato uzmi ili ostavi, ne budi kao ostali,
ovo je cimanje najgore ko’ u gasnoj komori.
Svuda se postavi kako najbolje umes,
u osnovi je lako, ali nije, razumes.
Motiva ima raznih, meni moji su cisti,
meni malo treba k’o avionu na pisti,
da odletim u nepoznato, vratim se jaci za iskustvo,
srecom sve sam zapisao za buducnost kao uputstvo.
Kroz gusto granje se probijam, ne ispustam sta dobijam,
to je moja filozofija, zivot jednog profija.
Lazno me odbija, a dobija majstorija,
pa nekad pojedem MC-a onako iz hobija.
Vladam striktno fikcijom, rimama i dikcijom,
s’ pohoda se vracam slavno kao Scipion.
Jos u Delfima su rekli da jednom ce se roditi,
i stazom iskusenja do spoznaje ce dopreti,
i spasenje doneti ko’ Prometej vatru,
izvuci iz sranja kao Cezar Kleopatru.
Spokojan ko’ Buda, apostol iz huda,
putevima bluda, da, pros’o sam i tuda.
Majstor u zanatu, kao optocen u zlatu,
sijam kao dukat pronadjen u blatu.

Refren:
SVIZAJEDNO mi sijamo,
na bini kada kidamo!
Mozda zvuci cudno, mozda deluje ko’ bajka,
sasvim obican dan jednog mladog carobnjaka.

SVIZAJEDNO mi sijamo,
na bini kada kidamo!
Znam da zvuci cudno, znam da deluje ko’ bajka,
ne verujes ocima, ali ovo nije varka.

Ja grizao sam asfalt i bio brz i bahat,
al’ znaj kad jednom predjes prugu onda nema vise nazad.
Mozda malo bahat, al’ sam brate takav.
Cordol, Sipka, osnovna, rima mi je gvozdena.
Iskustvo mi je pomoglo da u sebi nadjem balans,
pa okoreli saban za cas postao je saman.
Pa sam iskusan kao skolica s’ brdo ulicnih forica,
pa mi bina dodje nesto kao papska stolica.
Kroz zivot samo s’ osmehom, puno puta se opekao,
zato sad i puter secem samo bonsekom.
I ne bavim se s’ prosekom vec grabim svakim potezom,
ko’ Odisej na povratku kuci na putu nisam poklekao.
Ulici hvala, samo, skola me je spasla,
imam cemu da se vratim kada zavrsi se sala.
A sada dizem revolucije, orem carske drumove,
plasiram ideale zbog kojih Sokrat davno umro je.
I kao Leonida bas me briga sto dusmana puno je,
zato kao Sindjelic — pravo kroz kursume.
S’ ekipom, Argonautima, zlatni mikrofon trazim,
pola sveta, ko’ Magelan, da prebrodim spreman.
Osnivac kao Stevan, poslu k’o Tesla predan,
pisem zakone k’o Drakon da bi bilo jasno svakom.
Da ne predajem se lako vec strpljivo vrebam trenutak,
da upisem u istoriju ovih nasih pet minuta.
Furam odelo sasiveno direktno od runa,
pretnja civilizaciji k’o najezda Huna.
Za MC-e armagedon k’o za Troju Agamemnon,
zajeban k’o Tamerlan, Kolos od kamena.
Kroz zivot bez iluzija, mudri kao Geruzija,
s’ obe noge na zemlji iako je erozija.
Mi kidamo, sijamo, MC-eve sijemo,
sa lazima se bijemo, jer sve radimo iskreno.
I nemoj misliti da lozimo, jer ovo mnogo je iskusno,
garant nase prisustvo da stvarno bice izvrsno.

Refren:
SVIZAJEDNO mi sijamo,
na bini kada kidamo!
Mozda zvuci cudno, mozda deluje ko’ bajka,
sasvim obican dan jednog mladog carobnjaka.

SVI ZAJEDNO mi sijamo,
na bini kada kidamo!
Znam da zvuci cudno, znam da deluje ko’ bajka,
ne verujes ocima, ali ovo nije varka.