VOLEO SAM DEVOJKU IZ GRADA

Ja sam rođen u cveću livada
čuvah stada pokraj reke gruze
al zavoleh devojku iz grada
sa usnama ko pupoljak ruže

Bele ruke a prsti ko dirke
pričahu mi najnežnije bajke
zalud uzdah iz grudi pastirke
zalud suze moje stare majke

Sin sam plavih šuma i livada
gajih dobre konje i volove
zbog lepote devojke iz grada
zaboravih brda i dolove

Zvao sam je ulicama dugim
i venuo ko trava jesenja
jednog dana spazih je sa drugim
zagrljenu u senci kestenja

Šta sad mogu već bol svoj da patim
mladost moju da tužim za celo
morao sam kući da se vratim
svome domu u rođeno selo

I sad opet svoga vranca jašem
i u krčmi krčmim svoja stada
kitim svirce i razbijam čaše
i proklinjem devojku iz grada