TIŠINA

Mrak se skupio u kap,rano jutro kao slap,
ulazi u sobu.
Dal’ si ikad pitala,tamne senke zidova,
ujutro gde odu?

Oči su ti sklopljene,usne su ti umorne,
ne ljubi me njima.
Nisu čvorci pevali,dok je iznad krovova,
svirala tišina.

Hajde Bože budi drug,pa okreni jedan krug,
unazad planetu.
Noć je kratko trajala,a nama je trebala,
najduža na svetu.

U mom oku samo hlad,u mom srcu samo stud,
inje i prašina.
Nisu čvorci pevali,dok je iznad krovova,
svirala tišina.

U cik zore zviždi voz,njime odlazim u Oz,
neću da se vratim.
što god tebi napišem,pocepam i obrišem,
al’ ti moraš znati….
Nisi se probudila,zato nisi videla,
igrale su sene.
Nek te dobri duhovi,i kraljevski orlovi,
čuvaju od mene.

Hajde Bože budi drug,pa okreni jedan krug,
unazad planetu.
Noć je kratko trajala,a nama je trebala,
najduža na svetu.

U mom oku samo hlad,u mom srcu samo stud,
inje i prašina.
Nisu čvorci pevali,dok je iznad krovova,
svirala tišina.