PISMO BRATU

Gde si ti, gde su te
odneli vetrovi
ovi stihovi, tebi pisani
ne silaze mi s pameti

Pa, Slave ti, kako si mi
evo, reko’ da ti bacim koje slovo
pod našim nebeskim
krovom baš ništa novo

Kao što znaš
tražili smo promene
dobili zamene
pa sad bauljamo
kotrljamo se i prljamo u blatu

Baš kao i juče, stvarnost te tuče
pa samo gledaš bulju da izvučeš
ja zapalio na fax
paraćin mi postao previše skučen

A BG k’o BG, nekad suza
nekad me osmeh ožari
rokam svoje
pa ponekog vikenda
palim dole do starih

Dobro su matori, šta znam
isto, svaki dan, isti san
kažu, život je šljaka
al nek sve od sebe dam

ćaletov pogled se gubi
pali cigaru, gladi bradu
kuća nam još nema fasadu
al’ kaže, ne gubi nadu

Pita kako je meni tamo
u velikom gradu, e, tata, tata
živim sa cimerkom u stanu
od 26 kvadrata

I rokam solo kroz život od blata
stvarnošću ne baratam
ne shvatam, al’ se ipak
smešim iz inata

A onda se setim da tamo
negde imam brata
preko granice ispisuje
nove životne stranice

A na ruci više
nema brojanice
otuđio se od porodice
a kako ne bi i od rodbine

Nisam ga video
ni čuo ima 3-4 godine
reci, Miloše
granice nisu ništa drugo
do linija u atlasu
al’ jesu stvarne onda kad idu
od srca ka srcu

Ti sada pružaš ruke
nekom novom nebu
nekom novom suncu
tvoj mali brat je postao MC
radi album, ide ka vrhuncu

I često sanja te, nazad u dane
pre i naše stare ulice
ti i ja, blejanje i smejanje
kad leti dođeš iz Nemačke

Doneseš mi igračke i čokolade
pa sa Tomasketom pališ do grada
ja se hvalim ispred zgrade
don’o mi brat

I sat kuća i vreme leti
al’ i dalje boli kad se setim
i dalje boli kad skontam
da više nikada nećes hteti

Da zajedno pikamo “Robokapa”
na glupavom comodore-u 64ci
da mi puštaš Paca po celu noć
dok ne popizde matorci

Ej, sećaš se kako sam se
kao mali bojao oluje
kad čujem one stare topole
da huje, strahujem
ti kažeš, burazer tu je, ne brini
a meni se čini, na nas srušiće se

Nisam kontao da sudbina zna
i drugačije da nam sruši sve
da sruši sne, jer ljudi odlaze
često bez pozdrava
često bez obraza
stide se svog odraza u ogledalu

Al’ ja sam tvoj i ti si moj
i dalje nemam šta da dodam
čoveče, krv nije voda
budi joj odan

Ref.
Bar nekad seti se
bar nekad seti se
onih dana od pre
vreme protiče
i vreme protiče
al’ sećanje ostaje

Dragi Miloše, loše je
znam da za tebe odavno prošlo je
a prošlost je ta što grize me
iza zavese, kad sklonim oblake

Burazer od tetke, a voleo sam
te k’o da smo rođeni
jedva čekao leto da dođeš mi
da i ja imam starijeg brata

Dobro se sećam tog dana
kad sam te zadnji put sreo
leto 99, nebo prepuno ptica
prepuna glavna ulica
i ti koji guraš kolica
u kolicima mezimca

Mala Mina, lepa je kao anđeo
jebote, moj se burazer
sa ženom spanđao
decu izrađao

Mic po mic, kontam
post’o sam stric
pogledi nam se sreću
niko ni reči, stojimo i ćutimo

Toliko bih ti mnogo kazao
al’ samo gledam
tako bih ti se bacio u zagrljaj
al’ mi neka beda u srcu ne da

A taj tvoj hladan pogled me
i dan danas seče
čoveče, par reči reče pa ode
ja se to veče spucao
k’o stoka, solo, kući

Pitao se po sto puta
kako to ljudi
odjednom postaju tuđi
i vrteo kroz glavu sve svoje
snove od malena

Kako sam sanjao
da jednog dana možda
zajedno odemo
na koncert Cypressa

Sanjao da jednoga dana
možda zauvek budeš tu
gde sam sanjao
a onda se probudio
i skontao da sam blesav

Kraj je priče i svako
sledi svoju smernicu
P.S. poljubi ćerkicu