KAD ODEM

Kad odem,
kad me đavo isprati glavnim sokakom,
i kad mesečina zaveje moj trag,
nemoj tugovati,
jer jednom svakom mali nemi slavuj
doleti na prag.

Kad odem,
kad zamumla vetar zimske očenaše,
i kad mrtvo lišće
potera u kas
za kaznu prognaće i tamburaše
zbog pogrešne pesme u pogrešan čas.

Ref.
Hej, budi jaka ti,
najlakše je plakati!
To nam samo Gospod
svira jesenju sonatu.
Snio sam vrata
u tom suvom zlatu…
Strah me da prođem,
al’ proći ću.

Znam, laf si stari ti,
nemoj sve pokvariti,
kresni samo jednu sveću
na Svetog Jovana,
i ne čuvaj dugo
pepeo tih dana..
Kad jednom odem, a poći ću…

Kad odem,
kad u prozor staviš prvu hrizantemu,
i kad popucaju divlji kesteni,
ne pali uzalud fenjer na tremu
kad me otmu magle jedne jeseni