SEVDALINKA

Šta god noćas da zapevam
vući će na sevdalinku
usnuo sam čobanicu uplakanu u šljiviku
grom udari, planu seno
rasturi se stado njeno
zaplete se dim na uvojku
reče da se zove Bosna
čudno ime za devojku

Nekom Drina teče desno
nekom Drina lijevo teče
ma sve da teče u dubinu
na dve pole svet da seče
znam tajni gaz, moje lane
most se pruži gde ja stanem
sve da vuku me konji vrani
nema meni jedne strane
dok si ti na drugoj strani

Osta ovaj stari kompas u grudima
a po polju nikli zabrani
crne senke što se gnezde u ljudima
nadleću me kao gavrani

Nekada sam putovao po mjesecu
kroz vilajet pun hajducije
a sada me oči ljudske
plaše više nego vučije

Sto puta su prijatelji u molitvi pomenuti
da l’ će mi se radovati
ili glavu okrenuti
šta slagati, šta im ka’sti
svet ne možeš pesmom spas’ti
njine brige me i noćas brinu
dok se spremam na put kući
na put kući u tuđinu

Svetom smo se rasipali ko đerdani
nosili nas nebom ćilimi
da li su to stvarno bili bolji dani
ili smo to bolji bili mi
nekad smo se bratimili po pogledu
sluteći da isto sanjamo
i Bogu je prosto bilo
krstimo se ili klanjamo