OLIVERA

Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba
bile su moderne barabe onih dana

Ne želim svega ni da se setim
hteo sam, eto, sve da probam
zvalo me zabranjeno voće s raznih grana

Sad žalim, da
al’ šta sam znao ja
ti si bila još devojčica
leteo je kao leptir tvoj čuperak

Drugi bi sve imalo smisao
drukčije bih život pisao
da sam znao da postojiš, Olivera

Možda sam, a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao
možda smo zajedno iz voza negde sišli

Možda si sasvim blizu bila
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli

Sad žalim, da
al’ šta sam znao ja
ti si bila još devojčica
daleko od moga oka i mog pera

Drugi bi sve imalo smisao
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš, Olivera

Drugi bi sve imalo smisao
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno
šta ja to smeram

Znao bih gde da sebi nađem mir
skrio se u tajni manastir
i čekao da ti odrasteš, Olivera