NAPOSLETKU

Naposletku, ti si dobro
znala ko sam ja
otkud sad te suze, moja mila
rekla si da se za to
čak bršljan ne hvata
zalud izgužvana svila

To je tako
ne pravi od tuge nauku
mani svetlo na sledećem bregu
okopnice moj otisak
na tvom jastuku
kao jezuska u snegu

Razbiću gitaru
crn je mrak ispunjava
odavno se svoje pesme bojim
pomera u meni neke gene Dunava
pa ja tečem i kad stojim

Ali opet da l’ bi ikad
bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi
rekla si da baš
ne umem novce brojati
i da je ništa sve sto nudim

Ref.
Naposletku, ti si navek
znala da sam svirač
brošić što se teško pribada
da me može oduvati najblaži Nemirac
da ću u po reci stati
da se neću osvrtati nikada

Ređaš po vitrini fini porculanski svet
al’ ja sam figurica bez žiga
pazi to je bajka što ti pada
na pamet
fali ti baš ovaj cigan

Tek u jesen otkriju se
boje krosanja
sve su slične u leto zeleno
naposletku ti si dobro
znala ko sam ja
čemu suze lepa ženo

Draga moja, ti si navek
znala da sam pajac
moj je šešir satra pomicna
usne, tice-rugalice
a u oku tajac
da sam kaput sa dva lica
da sam Gospo’n propalica
obična

Ref.