MOJA JEDINA

Ja ne znam kako da počnem
jer se bojim početka
sedim zatvoren u sobi
plačem, sećam se svega

Kada sam te pijan
ja startovao u školi
blamirao po basu
kad sam prič’o da te volim

Kada rekao sam ti
ja nikad nisam voleo
tada shvatio sam
da bi s tobom život proveo

Sada shvatam da je
sve u životu prolazno
sedim ovde sjeban
jer sam prvu ljubav prokock’o

I ne mogu da te gledam
kako pored drugog stojiš
a najviše me boli
to što kažeš da me voliš

Znam, reči ne znače
al’ reči me ubijaju
ti kažeš da ti značim
al’ drugi te imaju

Sanjam te, tražim te
kad vidim te, nestaneš
tražim trag svoje duše
u ostacima mećave

Tvoja senka sreće me
kad probudi me sećanje
a dobro znam da sam kriv
što više nemam te

Ja mislio sam
ništa neće moći da nas razdvoji
i sve bih dao da te vratim
i lepše nastavim

Seti se planova
i dana kad smo maštali
e, kako smo se posle svega
ovako rastali

Ref. 2x

Evo, ovih dana hodam hodnicima mašte
pa ti hodnici ponekad unazad me vrate
u te noći, kasne sate, a svaka noć je duga
pa ima vremena dosta da spusti se suza

Pa ne znam što tebi ja i dalje pišem
pa ne znam što za tebe ja dalje dišem
spavam, sanjam te, sve je isto ko i pre
sve je isto, sve, samo nemam te

Ova pesma, tvoj dnevnik
ova ljubav, taj nemir
da prestanem da mislim
priznajem, ne vredi

I uzmi, uporedi, nismo bili ko svi
i nije da ne vredi, dokazuje svaki stih
ali nemoj da misliš da išta tražim od tebe
pa sama si mi rekla da promeniće nas vreme

I život stvara scene
a čovek pravi greške
ko je kriv, kriv, je nebitno
sam dalje idem peške

Svašta sam radio
ali tako sam hteo
a možda nisam treb’o
stvarno, možda nisam smeo

Sa tobom da postupam
ali srce je slepo
i ne kajem se zato
mada bilo je teško

Da ne treba tako
možda svako u pravu je
al’ meni jedino sa tobom
tako bilo pravo je

Znam, nestaje sve
i ovo naše stalo je
al’ ti opet ostaješ
sad i zauvek

I da desi se opet
da nađemo se nas dvoje
ja neću biti ko pre
ipak možda bude bolje

Naučili smo nešto valjda
iz veze prošle
sad čuvaj se ti
pa vidimo se posle