GREŠKOM ISPROŠENA

Opet čujem korake, dolaze pod krovove
stare kuće gde sam nekad živeo
čekam da se otvore vrata sobe malene
i na vratima da nju ugledam
a na sobnom pragu brat
krenu mi u zagrljaj
kaže, dobro kući došao

Ona ti je pisala, što se nisi javio
dok si svetom lutao
prsten je sačuvala, majku uvek pitala
što se nisi tako dugo javio
evo, skoro godina da se ona udala
al’ te nije još prebolela

Ref. 2x
Za sve žene nek se čaše prazne
samo za jednu neka suze krenu
ta je žena greškom isprošena
al’ će ceo život, al’ će ceo život
i oko i duša da je vreba

Bila mi je najlepša, kao ruža prolećna
al’ je greškom prošena
prsten je sačuvala, majku uvek pitala
što se nisi tako dugo javio
čujem da se udala, duša joj je slomljena
i da me nije još prebolela

Ref. 2x