DANIJELA

Oduvek je bila najlepša,
lako se sa svima igrala,
ali ipak uvek pravedna
i da… bolno iskrena…

Ona je uvek znala šta je htela,
ona je htela i kad nije smela,
i da se digne kad je samo na korak od dna
Danijela to zna…

Izgledala je k’o da nešto krije,
al’ niko tako voleo me nije…
I kad bih hteo da joj kažem ne, kažem da,
jer Danijela to zna…

Rekla je:
“Ne gasi svetlo, dođi, hladno je
i ne daj me nikome, nikada, molim te…
Ne volim zimu, mrak i tuđe poglede…
i zašto nema pesme normalne
da kao ja zove se?”