ANĐELA

Moja je draga veštica
o tom ni reči nikome
na zidu ispod ikone
šara srca i slova
ume sa retkim travkama
mundari tajno s cavkama
u san dozove dobre trolove
i uvek osvane nova
kada prode ribljom pijacom svi sapucu
evo je, bice nevolje
ali blenu kao pijani njenom podsuknjom omadijani

Moja je draga najbolja
anđeo dobrog naboja
prosek u nedra prolije
i eto ti carolije
druge mi za cas posade
bezbojnu ruzu dosade
drzimo palce vrag i ja
da potraje ta magija

Moja je draga vestica
uvraca trista prepreka
odavde do Beckereka
i oko carde kod Zablja
kad se na putu zadrzim
paprenu corbu zaprzim
munja se nebom razmaze
kao zlatna sablja
i samo baja,
i na pertle mi vezuje cvorove
sto sve govore
al’ dok mirno spava posten svet
dugo se mirimo
to je tek vatromet