SVE DOK BURA DERE (TOMISLAV BRALIĆ I KLAPA INTRADE)

Kad se skupimo kraj stola
posli sriće, posli bola
pa sve ono ča još vridi
u dvi rići pisme se iscidi.

Spomenu se naši stari
ča su davno več zaspali
njihove smo loze, cviće
sve dok nas je i njih bit če.

Sve dok bura dere, sve dok jugo puše
ča zime smoće, to lita suše
uvik na kraju bonaca bude
i mater zemlja dočeka ljude.

Kad mi jednom duša ode
i pozdravi ovo tilo
da me niko nije plaka
kako triba sve je bilo.

Sve dok bura dere, sve dok jugo puše
ča zime smoće, to lita suše
uvik na kraju bonaca bude
i mater zemlja dočeka ljude.

Sve dok bura dere, sve dok jugo puše
ča zime smoće, to lita suše
uvik na kraju bonaca bude
i mater zemlja dočeka ljude
i mater zemlja dočeka ljude.

 

0
Loading Facebook Comments ...
Wordpress website enhanced by true google 404