Ponekad

Ponekad, kad nemaš
ništa pametnije
ti mi dođes u sećanje
i vrata razvališ

Ponekad, kao stena
od kamena
pustim plimu da pobedi
i da me s tobom povredi

Ponekad, i nikad više
setim se, al’ vreme briše
sve sto je bilo između nas

Ponekad, samo kroz snove
došetas u dane nove
podsetiš da jedini si spas

Konobar, donesi
cugu za ovaj sto
proveri lager pića mog
noćas ću da se napijem

Konobar, donesi
uvek čase dve
jer tako mnogo lakše će
tuga noge da dobije

Ponekad, i nikad više
setim se, al’ vreme briše
sve što je bilo između nas

Ponekad, samo kroz snove
dostas u dane nove
i podsetiš da jedini si spas

Ponekad, kada se
za sobom okrenem
lavina suza se pokrene
zbog svega i zbog svih

Ponekad, i Dunav se zaustavi
neslana šala sudbine
čini se da smo bili mi

Ponekad, i nikad više
setim se
al’ vreme briše
sve što je bilo između nas

Ponekad, samo kroz snove
došetaš u dane nove
i podsetiš da jedini si spas