NEDOĐIJA BB
Čudiš se zašto me ponovo vidiš
To sam ipak ja tvoj pali anđeo
Tvoj prognani sin onaj sa mnogo imena
Beliog, Asterox, Belfabio, Aplexas, Mefistopulos, Satana
Sećaš se zar ne, ti i ja imamo jedan hitan razgovor starče
slušaj me dobro sad
Pa kako si stari, šta ima novo, vidim i dalje ti je duga brada
Vidim ti sve zvezde u očima a pogled ne spuštaš do hada
Gadna tama tamo vlada, nedođija bez broja
Ljudi raznog kova i boja, sve do ognja sumpora i gnoja
Ceda tvoja cijih se duša gnusaš više ne mariš
kockari, kuvari, lake žene, spletkari, velikani, mali
daj stari batali ti tvoje milo za drugog
ako su oni slike bogove bacam u đubre trozubac i rogove
gledaj Danteove prepune krugove, protuve, uhode
ubijaju braću, varaju drugove, gledaju u lopove,
savest ih ne ugrize jer su oni ugrizli nju-kapiš?
ne veruju u tebe a ti slepo veruješ u njih
tvoje oči su bez zenica, prazna su tvoja nadanja,
čovek je naopaka stvar od Adama do Sadama
pada na kolena da oproštenja budu izmoljena
licemeran pod ikonom koja nikad ne beše voljena
Hirošima i Nagasaki, Sodoma i Gomora godinama i eonima
a ti tražiš zlo u demonima
tvoja deca pakosna, tvoja deca nakazna…
samo je priča jalova da to naučiše od đavola
tebi je tako lakše sve dok ti ne taknu ponos
tad ognjiš po njima, potop, goli otok, il neki moderni otrov
gde ti je stalno taj otpor zar to ne može strože
non stop prave pizdarije, pa u crkvi kažu izvini bože
sinoć sam tuko ženu i jebo komšijinu ćerku znaš,
sin mi se bode u venu pa pravim sranja dok stvari ne krenu
reci šta ću im onda ja, kad sami rade sva ta zla
hoću da kažeš mi da znam
Reci mi to ko je ko, šta je dobro a šta zlo
šta je đavo a šta Bog, šta je dno i šta tron
kaži da znam šta je stvarno a šta san
i šta je noć a šta dan, šta je večnost a šta tren
ko zver a ko plen?
Moj pali anđele, moj otrove ne proklinji proklete
istine su često skrivene ipod maske stvarnosne
možda ovamo šalju kamenje no ne iz zle namere
nego iz zle navike, oni su pale prirode, jadne figure zemljane
već su dovoljno kaznjene, nemoj uh mrzeti sine
imaju svoje razloge, samo slede nagone, ispod te fasade kamene
sijaju dečja lica čista poput Deve Marije
na kraju je ipak kajanje, svaka duša samnom spaja se
svaka duša meni vraća se, zato praštam sve
zato što ne znaju da su loši, loše time briše se
zato činim sve da jednom……
Ma daj ućuti gadim se pokreti naivnih, jadnice,
mene si prognao a njih voleo, samo ih gledaj
samo ih gledaj jednom u pakao, ja ništa tu nisam ni takao
ne praštaš ti jer ne znaju šta čine nego jer ne znaš šta da činiš
sve što umeš je da sliniš za njihovim lažnim izvini.
Važnim te čini što te stvorove samo maziš i pizdiš
jer duboko u sebi znaš da treba da ih zgaziš i slistiš
priznaj to sebi nikad te nisi voleli, nikad iskušenju odoleli
samo sebični porivi, u njihova usta stavljaju molitvu
kakvo kajanje, njihivo kajanje samo je tvoje maštanje
priznaj njihovi sveci su meci, njihova ikona je prihod
pa je slika ishod samo šarada nistavna.
Na kraju bacanje novčića, glava ili sveto pismo
i tek tada ti se vrate kad nemaju drugi izbor
inače im samo smetaju tvoje zapovesti sa vrha
najradije bi mi oteli trozubac i proboli ti prsa
njima je sve zdravo za gotovo, tek kada je gotovo kažu ti zdravo,
a tebi to nije pravo pa kažeš da kriv je đavo,
priznaj to sebi, šta je sad to, suza u očima,
jadni patetični skote tamo ti je kočnica
zakoči svoj bol već jednom, ispravi grešku kosmosa
povuci osigurač, pokreni smak sveta skloni ga
pa bar jednom po govnima prospi hajde sad vuci ga
ne hrli ka meni rukama nisam ti ja uteha
mrzim te koliko i oni sam si u mukama
ali barem imam skrupula da ti kažem sve to u lice
povuci osigurac, ubij ubice,
ubij ubice, prokletniče ubij ubice
-
SVETLA GORE
Bio je to pregled najvažnijih vesti, a u nastavku programa – selimo se u -
GOLA VERA
Ne znam šta se to u meni slomilo, sad mi se ne da molitva
About Author
