MAKAR ZADNJI PUT

U haljini beloj stojiš ispred mene,
Da si večno moja govoriš pred bogom.
A meni od sreće suza bi da krene
A znam da ću život proživeti s tobom.

Podižem ti veo i nežno te ljubim
K’o anđeo beli nasmejana ti si.
Onda u znoju iz tog sna se budim,
Shvatam da odavno više moja nisi.

REF:
Evo širim ruke ove još ti duša ime zove
A u srcu večna zima, minut traje 100 godina,
K’o led se polako topim, a sutra kad oči sklopim
Makar dođi, javi će ti ovaj mesec žut
Da mene vidiš makar zadnji put.

Odavno je to puklo srce od stakla
Odnela si osmeh i svu moju sreću
Evo tugo stojim na vratima pakla, jer
Kad sad zaspim budi ti se neću.

REF.